Lečenje psihičke zavisnosti

Lečenje psihičke zavisnosti na klinici Dr. Vorobjev 

Zavisnost postepeno uzima od osobe sve, ali retko kada se kontrola izgubi od starta. U početku, osobe koriste toksične supstance s vremena na vreme, biraju prilike u kojima to čine. Upravo taj lažni osećaj sigurnosti produbljuje zavisnost, oni misle da drže situaciju pod kontrolom sve dok ne shvate da je realnost sasvim drugačija.

Narkotici daju priliv pozitivne energije, osećaj blaženosti, prividno utiču na poboljšanje funkcionisanja mozga. Osobe se osećaju kao da su nepobedive posle uzimanja supstanci. Upravo iz tog razloga, lečenje zavisnosti je izuzetno komplikovano. Nakon što osete ovaj „novi nivo“ funkcionisanja, osobe ne žele da se vrate na staro i ograniče svoje mogućnosti.

Iako toga nisu svesni, vremenom razvijaju psihičku zavisnost, a život oko njih se raspada. Članovi porodice primećuju određene promene na osobi, ali to pripisuju stresnom periodu života, tako zanemarujući sve znake upozorenja.

Istovremeno, psihička zavisnost dobija na snazi, svaka misao postaje usmerena ka nabavljanju nove doze. U kandžama zavisnosti, osobe gube sve ambicije, postaju nezainteresovane za sopstveno zdravlje, a javlja se i otuđenost od članova porodice i prijatelja. Nažalost, kada i sami shvate da se javio problem, obično bude prekasno da se vrate na staro.

Primetne su nagle promene raspoloženja, osobe neretko dolaze u stanje euforije, odmah zatim praćeno simptomima depresije. Kako bi stali na put ovome, iznova se okreću konzumiranju supstanci. Naravno, nakon što supstanca prestane da deluje, sledi kajanje, praćeno uzaludnim obećanjima da je ovo poslednji put da sebe stavljaju u istu situaciju. Ipak, nije toliko jednostavno napustiti ovaj začarani krug.

Samostalno odvikavanje u retkim slučajevima rešava problem u potpunosti. Osobe ne mogu lako da se reše misli koje ih proganjaju, a iskušenja poput susreta sa starim društvom, konzumiranja alkohola i svakodnevnog stresa postaju nepremostive prepreke koje uzrokuju recidive.

Cilj nam nije da izbrišemo prošlost, već da omogućimo našim klijentima da kontrolišu svoje emocije i nagone. Gase se patološka žarišta u mozgu pomoću psihostabilizatora, time eliminišući potrebu za supstancom. Kada se stabilizuje rad svih vitalnih organa, prelazi se na sledeći stadijum terapije, tokom koje se fokus stavlja isključivo na oporavak, uz mnogo odmora i nadoknađivanja neophodnih vitamina.

Ibogain je supstanca od nezamenljive važnosti u lečenju psihičke zavisnosti. Gotovo trenutno deluje na neuroreceptore zaslužne za prepoznavanje hormona sreće, oslobađajući ih pogubnog uticaja toksičnih supstanci. Ibogain takođe pruža zaštitu od narkotika i alkohola, efektivno blokirajući njihov dalji uticaj na organizam.

Uz pomoć averzivnih metoda, veštački se stvara negativan refleks prema toksičnim supstancama. Po završetku uspešne procedure, osoba oseća fizičku odbojnost na sam pomen narkotika, što je pokazatelj da podsvesno počinje da razume njihovu štetnost. Kako bi se ovo postiglo, koriste se medikamenti i najnovije procedure lečenja zavisnosti.

Kognitivno-bihejvioralna terapija uči naše klijente da razvijaju sposobnost prepoznavanja potencijalno opasnih situacija. Krajnji cilj je pronalaženje mehanizama kojima bi mogli izbeći ove okidače.

Na samom kraju, sprovode se individualne i grupne psihoterapije, u toku kojih se kontinuirano radi sa klijentima, kako bi se osigurali postignuti rezultati i olakšao proces resocijalizacije i prilagođavanja spoljašnjim uticajima. Okruženi ljudima sa sličnim problemima, osobe dobijaju šansu da podele svoje strahove i nadanja sa onima koji ih zaista mogu razumeti. Prateći pozitivne primere izlečenja, cilj odjednom deluje lako ostvariv, a osobe dobijaju motivaciju da nastave sa oporavkom.

Poslednji korak uključuje porodične psihoterapije, gde se članovi familije upoznaju sa proverenim metodama komunikacije i uče važnosti pružanja podrške bivšem zavisniku. Okolina igra značajnu ulogu u procesu oporavka. Čak i najbolja terapija može propasti ukoliko se osoba vrati u nezdravu sredinu. Stoga smatramo da je porodična terapija poslednji korak koji vodi ka životu daleko od narkotika.