Heroin, metadon, kokain, benzodiazepini, alkohol, zavisnost od kocke

Heroin i heroinska zavisnost

Heroin – Veoma brzo izaziva zavisnost, kako psihičku, tako i fizičku. Može se unositi ušmrkavanjem, pušenjem, ili intravenozno. Na crnom tržištu gotovo nikada nije dostupan u čistoj varijanti, već je smesa razblažena paracetamolom, aspirinom, sodom i brojnim drugim supstancama, koje često mogu učiniti celu mešavinu još toksičnijom.

Izaziva jak nalet euforije, osećaj moći i prividno uvećnje snage. Nažalost, samo prvo konzumiranje donosi osećaj blaženstva, dok je svako sledeće uzimanje uzrokovano novim pokušajima dostizanja tog stanja, što je neizvodljivo. Fizička heroinska kriza se iskazuje kroz nesanicu, jake bolove u mišićima i kostima, nesanicu, mučnine i povraćanje. Lečenje zavisnosti od heroina je moguće, ali je neophodna saradnja osobe tokom dobijanja terapije.

Metadon i zavisnost od metadona

Metadon – Koristi se u supstitucionoj terapiji kako bi se potisnuli efekti opioida, najčešće heroina. Ipak, metadon je takođe izuzetno moćna supstanca čije konzumiranje nosi ogroman rizik. Nakon dužeg uzimanja metadona, osobe postepeno razvijaju toleranciju, te su vremenom potrebne sve veće doze ne bi li se utolila žeđ za ovom supstancom. Na samom kraju, razvija se jaka zavisnost od metadona, koja je izuzetno komplikovanja za lečenje, pa je samostalni oporavak tada praktično neizvodljiv.

Lečenje metadonske zavisnost započinje detoksikacijom, u toku koje se toksične supstance izbacuju iz organizma. Potom slede terapije usmerene ka eliminisanju fizičkih simptoma zavisnosti. Na kraju, kroz psihoterapije se radi na utvrđivanju rezultata i pristupa se pravljenju dugoročnih planova.

Kokain i zavisnost od kokaina

Kokain – Dobija se prerađivanjem lišća koke. Poput heroina, ulični kokain takođe najčešće predstavlja razblaženu supstancu, sa dodacima kao što su manitol ili saharoza. Pored ušmrkavanja, koji predstavlja primarni način unosa, kokain se može unositi i intravenozno. Poznato je uverenje da kokain ne izaziva zavisnost, ali uprkos odsustvu fizičkih simptoma krize, nakon dugotrajnog uzimanja se javlja izražena psihička zavisnost od kokaina.

U nedostatku kokaina, osoba primećuje nedostatak energije, dolazi u stanje apatije, a primetne su i česte promene raspoloženja. Ukoliko se stanje ne promeni, neretko dolazi do razvijanja psihičkih oboljenja kao što su paranoja, psihoza i depresija.

Benzodiazepini i zavisnost od benzodiazepina

Benzodiazepini – Ova grupa medikamenata ima izuzetno široku primenu u medicini. Usled svojih umirujućih dejstava, ovi preparati su u upotrebi u anesteziologiji, kardiologiji, kao i neurologiji. Takođe, benzodiazepini se koriste i za kontrolu psihičkih poteškoća poput uznemirenosti, straha, anksioznosti, nemira. Nažalost, ovi lekovi samo trenutno maskiraju probleme, ali ih ne otklanjaju.

Organizam se vremenom navikava i stvara se zavisnost od benzodiazepina, te se moraju uvećavati doze kako bi se postigli očekivani rezultati. Neželjeni simptomi su u početku zanemarljivi, te osobe nesvesno nastavljaju da ulaze sve dublje u zavisnost. Javljaju se iznenadni nekontrolisani naleti agresivnog ponašanja, nemogućnost koncentracije, nedostatak emocija i brojne druge zdravstvene poteškoće.

Alkohol i zavisnost od alkohola – Alkoholizam

Alkohol – Kao najstarija čoveku poznata psihoaktivna supstanca, alkohol je već vekovima deo ljudske kulture. Jednako je zastupljen na svim kontinentima i lako dostupan osobama svih staleža. Uprkos nebrojenim naporima da se ograniči konzumiranje alkohola, posebno među mladima, ovaj problem se samo dodatno pogoršava.

Osobe sa zavisnošću od alkohola zanemaruju svoje obaveze, sklone su agresiji, a ponekad se i sama ličnost pojedinca menja iz korena. Primetan je gubitak kontrole nad konzumacijom pića, a alkohol postaje neophodan eliksir kako bi se osećali dobro. Krajnji rezultat alkoholizma je potpuno uništenje ličnosti kao i bolesti jetre, krvnih sudova i drugih vitalnih organa.

Kockarska zavisnost – Zavisnost od kocke i kockanja

Kocka – U početku, kocka predstavlja vrstu razonode, ne igra se striktno da bi se osvojio novac. Ipak, kako se gubici nagomilavaju, a povremeni dobici održavaju nadu za vraćanjem dugova, stanje se produbljuje. Osobe ulažu ogromne svote novca, a ni potencijalni dobici ne donose nalet uzbuđenja kao nekada. Želja za stavljanjem novog uloga postaje jedini cilj.

To je jasan pokazatelj da je osoba razvila psihičku zavisnost od kocke. Pojedinci sa zavisnošću postaju skloni manipulaciji, lažu i obmanjuju sve oko sebe, a sve to kako bi ponovo došli u priliku da zadovolje svoj psihički nagon za kockanjem. Ubrzo se javljaju nenadoknadivi finansijski gubici, urušavaju se porodični odnosi, a obeshrabrene osobe se okreću konzumiranju toksičnih supstanci i sklone su razvijanju depresije.