Lečenje fizičke zavisnosti na klinici Dr. Vorobjev
Dugoročnim uzimanjem opioida (metadon, heroin, trodon), osobe razvijaju jake simptome fizičke zavisnosti. U slučajevima kada navedene supstance nisu u organizmu, javlja se niz negativnih reakcija, poznatijih kao simptomi apstinencijalne krize. Tada je želja za konzumiranjem narkotika sveobuhvatna, a voljni mehanizmi se potpuno uništavaju.
Pored misli, koje su u celosti usmerene ka nabavljanju nove doze narkotika, pojedinci doživljavaju niz fizičkih nelagodnosti, uključujući:
- Nervozu
- Znojenje
- Nemir u nogama
- Strah
- Nesanicu
- Nepodnošljivi bol u kostima i mišićima
- Mučnine
- Dijareju
Iako većina ovih simptoma postepeno nestaje vremenom, a najgore krize traju do tri dana u proseku, kod supstanci kao što su supstidol i metadon, ona može trajati do tri nedelje. Iz tih razloga, samostalno izlečenje je gotovo neizvodljivo za većinu ljudi.
Supstituciona terapija je dugo predstavljala jedini metod borbe protiv zavisnosti. Zagovornici ovog vida lečenja tvrde da je želja za uzimanjem narkotika toliko jaka, da je neophodno korišćenje drugih, manje štetnih supstanci kako bi se postisnuli svi negativni efekti apstinencije. U supstitucionoj terapiji, osobi se prepisuje druga vrsta narkotika, čiju zloupotrebu je donekle moguće iskontrolisati, barem u početku.
Nažalost, većina zavisnika se ne pridržava striktno prepisane terapije, a vremenom se uvećavaju doze, ne bi li se olakšali simptomi krize i dostigao osećaj blaženstva. Na kraju, osobe na supstitucionoj terapiji završe sa dvostrukim problemom, razvijaju novu zavisnost, dok se stara još nije izlečila. Usled mogućnosti ovakvog sleda događaja, mi smatramo da supstituciona terapija nije rešenje.
Razvojem medicine, otkrivene su nove metode lečenja zavisnosti, a osobe su po prvi put mogle da primete sve prednosti bezbolne detoksikacije. Korišćenjem odgovarajućih medimenata, eliminisani su bolovi i ostale negativne reakcije u situacijama dok toksične supstance napuštaju organizam.
Naravno, svako uspešno lečenje zavisnosti mora pratiti određena pravila. Detoksikacija nikada ne može biti celokupno rešenje, već se mora uključiti u postojeću terapiju. Klinička lečenja zavisnosti imaju daleko veći procenat uspešnosti upravo iz razloga što veliki značaj pridaju svakom tretmanu, ne praveći prečice.
Lečenje zavisnosti u klinici Dr. Vorobjev započinje besplatnom konsultacijom, tokom koje se doktori upoznaju sa pojedincima i njihovim konkretnim slučajevima. Pomoću razgovora sa samim zavisnicima, kao i osobama iz njihovog okruženja, stručnjaci precizno utvrđuju nivo želje za izlečem i spremnosti da se posvete terapiji.
Ukoliko su rezultati zadovoljavajući, pristupa se prvom koraku oporavka, kada se vrši dijagnostika. Ispituju se svi bitni zdravstveni parametri, vrše se laboratorijski testovi ispitivanja krvi, psihološki testovi kako bi se odredio stepen zavisnosti, a takođe se obavlja i pregled kod interniste. Po dobijanju rezultata, pravi se dalji plan lečenja, specijalno prilagođen svakoj osobi.
Nakon detoksikacije, fizička zavisnost prestaje, a svi negativni simptomi koji prate apstinenciju potpuno nestaju ili bivaju značajno ublaženi. Zahvaljujući bezbolnoj prirodi ovih procedura, nestaje strah koji je ranije pratio odvikavanje, a osobe dobijaju nov nalet motivacije da nastave sa oporavkom.
Proces lečenja zavisnosti se ne završava nakon detoksikacije. Kako bi se osigurao uspeh i umanjila šansa za recidivom, vode se brojne procedure usmerene ka lečenju psihičke zavisnosti i razvijanju odbojnosti prema narkoticima. Dobija se i medicinska blokada, koja služi kao dodatna protivrecidivna komponenta oporavka, zaustavljajući efekte koje toksične supstance izazivaju u organizmu.
Na kraju, ambulantno lečenje zavisnosti traje godinu dana po kompletiranju svih procedura. Još u toku dobijanja tretmana, naši klijenti aktivno rade sa psiholozima na resocijalizaciji, kako bi spremni dočekali povratak u društvo. Preporučuje se i dolazak na redovne mesečne kontrole, kada se terapija prilagođava trenutnom zdravstvenom stanju.